Bermudski trokut .2

Ko god leti ili plovi iz Evrope u Ameriku makar u jednom trenutku se zamislio, da li prolazi kroz Bermudski trougao, i da li ima istine u pričama o tom Bermudskom trouglu, Đavoljem trouglu, Groblju Atlantika... To područje od 11400 kvadratnih kilometara, od juga Floride do Portorika i severno do Bermudskih ostrva, budi strah i kod najiskusnijih moreplovaca i avijatičara koji prolaze kroz njega.

Opravdanja za svoj strah pronalaze u brojnim pričama koje se provlače kroz ljudsku istoriju od XV veka, kada je Kolumbo prvi zabeležio čudna događanja u ovom području. Od tada, pa do danas, broj nestalih se kreće od 500 do 1000 osoba (u zavisnosti od verodostojnosti iskaza). Neke osobe nisu nikada pronađene, dok su se neke pojavljivale kasnije na sasvim desetom mestu bez ikakvih sećanja na događaje pre povratka. Da li je želja za medijskom pažnjom imala uticaja na njihove izjave? Ko zna. Verovatno ima i takvih, ali nekoliko događaja je dalo ovom području medijsku pažnju koja raste iz dana u dan.

Ako zanemarimo Kolumba i njegov brodski dnevnik, gde zapisuje čudna svetla na nebu, poludeli kompas i svetlucavu maglu koja se kreće uz vetar, sa pesmama sirena koje se čuju iz nje (ne zaboravimo da mornari najviše piju rum, a pri tom su već mesecima na otvorenom moru... Ko zna šta su sve halucinirali), prvi zabeleženi nestanak se desio 1918. godine kada je nestao brod ''Kiklop'' sa 306 članova posade o kojima se ni dan danas ništa ne zna. Posle preko 90 godina, bilo bi baš čudno da se sada pojave. Najvažniji za stvaranje ove misterije, tzv. Let 19, desio se 5. decembra 1945. godine, kada je nestalo 5 aviona mornaričke avijacije SAD, sa iskusnim pilotima koji su do trenutka nestanka vodili uobičajeni radio-razgovor i ničim nisu ukazali na bilo šta neobično. Medijska kampanja koja je nastala posle toga, pokrenula je lavinu koja i dan danas tutnji svetom.

Postoje mnoge teorije o uzrocima nesreća. Od strašnih uragana, varijacije kompasa, pomorskih nemani pa čak i NLO-a. Jedno vreme su čak ''mali zeleni'' bili i glavni krivci, u doba opšte opsesije o posetiocima iz svemira. Optuživani su čak i za otimanje velikih tankera, jer kako drugačije objasniti nedostatak olupina na dnu mora? Da su pogledali najobičniji geografski atlas (za VI razred osnovne škole recimo) verovatno bi videli da se tu nalazi 9000 metara dubok Potorikanski rov, najdublje mesto na Atlantiku, gde ni najsavremeniji sateliti ne mogu dopreti svojim kamerama. Ko zna koliko se brodova tu nalazi, od španskih galija do savremenih čeličnih plovila. Da li je pronalazak ostatka aviona 1986. godine za vreme traganja za ostacima ''Čelendžera'' nešto smirio strasti? Nikako. Kriv je kompas koji je poludeo i odveo eskadrilu u propast. A zna se da magnetni pol varira i da su savremeni kompasi napravljeni da zanemaruju oscilacije (pod savremnim kompasom se podrazumeva sve ono posle I svetskog rata). Kada se pogleda broj svih nesreća na moru, pa se to uporedi sa tranzitom kroz ovo područje, može se bez problema videti da je broj nesreća u proseku sa bilo kojim mestom na svetu. Da ne govorimo da su neki prijavljivali nestanak brodova i aviona koji čak nisu bili ni blizu Bermudskom trouglu (malo su ga razvukli na karti, šta je to par stotina kilometara gore-dole).